Фортуна, грачаничка фабрика обуће, је некада, као што и њено име симболизира, представљала срећу и могућност за њене раднике. Данас она за многе значи агонију, тежак рад и обесправљеност.
Јучер смо били у посјети радницама које већ мјесецима воде борбу за својa права, за своје људско достојанство. Слушали смо тешку причу, која нас за трен оставља без ријечи. Прича је тужна, али већ смо је чули, у многим градовима, многим фабрикама. Обесправљеност. Сиромаштво. Страх.
Али, чули смо и оно друго. Храброст. Одлучност. Дух борбе. То нам је дало снагу и са дивљењем смо слушали и гледали те храбре жене, које нам свима могу бити узор.
Много је лоших и криминалних радњи учињено радницима Фортуне. Изостала је заштита и подршка система и институција. Суда. Инспекција. Али, није изостала наша подршка и солидарност. И тако ће и остати!
А док смо сједили пред шатором са боркињама за правду и радничко достојанство поред нас су пролазили запослени у сестринским фирмама Фортуне завршавајући своју смјену. Спуштене главе. Не усуђују се прићи и разговарати са својим некадашњим радним колегама. Капитал и анти-радничка власт плаши их, разбија њихову солидарност једних са другима. Јер, знају они добро да је у томе радничка снага!
При изласку из фабрике неке од радница су носиле кесе са собом. Рекли су нам да је у тим кесама њихова норма коју не могу стићи завршити на послу, па рад настављају код куће. Норма је тешка. Нехумана. Као и однос према босанскохерцеговачким радницима.
Ипак, ми не посустајемо. Наша борба за радничко достојанство се наставља. Она ће бити само већа и жешћа. То је наше обећање!