Danas su u Bosni i Hercegovini raspisani još jedni opšti izbori. Zakazani su za 7. oktobar 2018. godine. Šta ti izbori znače radnicima i na šta je potrebno obratiti pažnju?

Prije svega radnička klasa mora biti svjesna da se još nije pojavila ovakva antiradnička vlast u Bosni i Hercegovini, još od one koja je izglasala pretvorbu društvene u državnu imovinu. Ne smijemo zaboraviti kako su izglasani ključni zakoni za radnike, Zakon o radu i Zakon o PIO/MIO i ko je te zakone podržao, a ko je bio protiv. Ne možemo sebi dozvoliti luksuz da imamo kratko pamćenje i takve snage na izborima moraju biti žestoko kažnjene jer oni su glasali za svoje, a ne za naše interese.

Također moramo biti oprezni da ne nasjedamo na patriotske priče o državi i narodu, jer ono što je radničkoj klasi najvažnije su uslovi rada i troškovi života. Zbog toga se ne obazirite na one koji bi udarali po prstima i kandiduju se iz inata i koji uvijek govore o državi, a nikada o radnicima. Ne obazirite se ni na one koji su kao multi-kulti, a zastupaju isključivo interese krupnog kapitala i najgoru neoliberalnu ideologiju pakujući sve to u razvoj države. Bez radnika nema države, a nema ni njihovih plata koje dobijaju da nas zastupaju.

Radnici se moraju fokusirati na one političke snage koje im nude program boljeg života, koje im nude povećanja plata, bolje uslove u odnosima sa bankama, kvalitetnije zdravstvo i dostupnost zdravstvene zaštite, moratorij na poskupljenja… Radnik mora znati da u budućnosti slijedi i donošenje još nekih veoma važnih zakona za radnike, kao što su Zakon o štrajku ili Zakon o zaštiti na radu. To su jednako važni radnički zakoni kao što su to Zakon o radu i Zakon o PIO/MIO. Oni fundamentalno utiču na naše živote i zbog toga treba pozorno slušati ko je te zakone spreman izglasati u formi najpovoljnijoj za radnike.

Stanje u državi je takvo da sebi ne možemo dozvoliti luksuz da padnemo pod uticaj nacionalističkih, patriotskih, velikodržavnih ili nekih drugih priča i moramo gledati isključivo radnički interes i ko će taj interes najbolje zastupati, ko ima plan, kome su prioritet radnici i siromašni, a ne poslodavci i bogati. Više nije dovoljno samo biti građanski opredjeljen, nego se mora biti i klasno opredjeljen i mora se ponuditi jasna vizija smanjenja klasnih razlika u bosanskohercegovačkom društvu.

Radnicima je svejedno izrabljivali ih jednonacionalno oni koji jašu na nacionalističkoj ideologiji ili ga izrabljuju multinacionalno oni koji jašu na neoliberalnoj. Radnici hoće da izrabljivanje prestane i moraju dati glas onim snagama koje imaju plan kako da se zaustavi nemilosrdni klasni rat protiv radnika i siromašnih u Bosni i Hercegovini, a koji se različitim intenzitetom vodi već 25 godina. Radnici hoće i hljeba i kruha, hoće da školuju svoju djecu i da slobodno idu u ljekara, radnici hoće da žive životom dostojnim čovjeka i od svog rada.

Glas na izborima treba dati samo onima koji su to spremni i imaju plan kako da to isporuče radničkoj klasi.

Данас су у Босни и Херцеговини расписани још једни општи избори. Заказани су за 7. октобар 2018. године. Шта ти избори значе радницима и на шта је потребно обратити пажњу?


Прије свега радничка класа мора бити свјесна да се још није појавила оваква антирадничка власт у Босни и Херцеговини, још од оне која је изгласала претворбу друштвене у државну имовину. Не смијемо заборавити како су изгласани кључни закони за раднике, Закон о раду и Закон о ПИО/МИО и ко је те законе подржао, а ко је био против. Не можемо себи дозволити луксуз да имамо кратко памћење и такве снаге на изборима морају бити жестоко кажњене јер они су гласали за своје, а не за наше интересе.


Такођер морамо бити опрезни да не насједамо на патриотске приче о држави и народу, јер оно што је радничкој класи најважније су услови рада и трошкови живота. Због тога се не обазирите на оне који би ударали по прстима и кандидују се из ината и који увијек говоре о држави, а никада о радницима. Не обазирите се ни на оне који су као мулти-култи, а заступају искључиво интересе крупног капитала и најгору неолибералну идеологију пакујући све то у развој државе. Без радника нема државе, а нема ни њихових плата које добијају да нас заступају.


Радници се морају фокусирати на оне политичке снаге које им нуде програм бољег живота, које им нуде повећања плата, боље услове у односима са банкама, квалитетније здравство и доступност здравствене заштите, мораториј на поскупљења… Радник мора знати да у будућности слиједи и доношење још неких веома важних закона за раднике, као што су Закон о штрајку или Закон о заштити на раду. То су једнако важни раднички закони као што су то Закон о раду и Закон о ПИО/МИО. Они фундаментално утичу на наше животе и због тога треба позорно слушати ко је те законе спреман изгласати у форми најповољнијој за раднике.


Стање у држави је такво да себи не можемо дозволити луксуз да паднемо под утицај националистичких, патриотских, великодржавних или неких других прича и морамо гледати искључиво раднички интерес и ко ће тај интерес најбоље заступати, ко има план, коме су приоритет радници и сиромашни, а не послодавци и богати. Више није довољно само бити грађански опредјељен, него се мора бити и класно опредјељен и мора се понудити јасна визија смањења класних разлика у босанскохерцеговачком друштву.


Радницима је свеједно израбљивали их једнонационално они који јашу на националистичкој идеологији или га израбљују мултинационално они који јашу на неолибералној. Радници хоће да израбљивање престане и морају дати глас оним снагама које имају план како да се заустави немилосрдни класни рат против радника и сиромашних у Босни и Херцеговини, а који се различитим интензитетом води већ 25 година. Радници хоће и хљеба и круха, хоће да школују своју дјецу и да слободно иду у љекара, радници хоће да живе животом достојним човјека и од свог рада.


Глас на изборима треба дати само онима који су то спремни и имају план како да то испоруче радничкој класи.